BOSNA
“Ovdje sam sa bratom, bavimo se
poljoprivredom, imamo nešto stoke i to nam je zanimanje. Jedan brat je na
fakultetu. Ne kajem se što sam se vratio, jer mi je u selu, u kojem je rođen
moj otac, najljepše”, zaključuje Izudin Alić
FOTO: Alić (RSE)
Snimak u kojem u Potočarima general Ratko
Mladić, optuženi za ratne zločine i genocid, daje čokoladu dječaku Izudinu
Aliću, 11. jula 1995. objavljen je na svim televizijskim stanicama. Alić, tada
12-godišnjak, u genocidu je izgubio oca i još nekoliko članova uže porodice. Na
sahranu ocu u Potočare, kako kaže, nije išao, jer nije imao novca za put. Danas
živi u rodnom selu, 40 kilometara udaljenom od Potočara, i bavi se
poljoprivredom.
Kada su svi ljudi 11. jula 1995. godine
morali napustiti Srebrenicu, Izudin je sa djedom krenuo u Potočare, kako bi u
bazi holandskog bataljona našli zaštitu. Imao je tada deset godina i,
praktično, nije znao šta se dešava.
U masi, kamera ga je zabilježila dok je
razgovarao sa generalom Mladićem, koji je njemu i ostaloj djeci poklonio
čokoladu.
“Bilo je puno djece u Potočarima i
jedan čovjek nam je dao po čokoladu. Ja tada nisam znao ko je to, ali obradovao
sam se kao i sva djeca”, prisjeća se Izudin.
U tom momentu, Izudinu, kao i ostaloj
djeci, čokolada je godila, ali sada razmišlja sasvim drugačije.
“Uzeo sam tu čokoladu, a da sam znao
ko mi je daje, ne bih je uzeo. Ne bih je nikada pojeo. Sada kad znam, želim da
se njemu presudi u Hagu što je prije moguće”, kaže on.
Izudinov otac krenuo je putem spasa ka
Tuzli, ali nije preživio. Nekoliko godina Kasnije Izudin se sa djedom vratio u
svoje selo Prohići, 40 kilometara udaljeno od Srebrenice. Kad je bila prva
dženaza u Memorijalnom centru Potočari, kopan je i njegov otac, ali Izudin nije
mogao doći.
“Nisam mogao doći jer sam se samo
prije dva tri mjeseca vratio u selo, a to je mnogo udaljeno od Memorijalnog
centra. U selu nije bilo nikoga sa automobilom i nisam mogao otići na dženazu.
Ali, kad god dođem u Srebrenicu, odem na mezar mog oca i ostalih i proučim
fatihu”, navodi on.
I danas je u svom selu. Radi i ne kaje se
što se vratio.
“Ovdje sam sa bratom, bavimo se
poljoprivredom, imamo nešto stoke i to nam je zanimanje. Jedan brat je na
fakultetu. Ne kajem se što sam se vratio, jer mi je u selu, u kojem je rođen
moj otac, najljepše”, zaključuje Izudin Alić.
(TBT, RSE)
