Tromp je istakla da je s obzirom na ovlasti koje ima Inzko, donošenje ovog zakona zapravo jedna vrsta dekreta ili ukaza te da nije u formi uobičajene procedure za donošenje zakona u BiH.
“Mislim da će biti puno kritika na to kako jedna osoba s tako velikim ovlastima može donijeti takav zakon. Pogotovo će negodovati oni kojima ova odluka nikako ne odgovara. Međutim, svi znamo da visoki predstavnik ima ovakve ovlasti. Jedna od najvećih opasnosti donošenja zakona na ovakav način je da on ovisi o pravosudnim organima u BiH i ako se u bliskom periodu ne desi da se bilo ko procesuira za negiranje genocida onda će on biti samo mrtvo slovo na papiru”, pojasnila je Tromp.
Zakon kao korektiv u društvu
Trpm nije željela posebno komentarisati kazne predviđene ovim zakonom, a koje se, između ostalog, kreću od tri mjeseca do pet godina zatvora. Dodala je da bi zapravo zakon trebao biti korektiv u društvu.
“Mislim da je vrlo važno da postoje zakonske odluke da bi se definisalo ko negira genocid i da se procesuira te da proces bude transparentan. Interesantno je da se ovaj zakon podudara s objavom rezultata Međunarodne komisije za istraživanje stradanja u Srebrenici koju je osnovala Republika Srpska koja je negirala da se desio genocid, ali jesu strašni zločini. Shodno tome, zanima me da li će se ovaj zakon baviti i tom komisijom i da li će on zaživjeti”, navela je.
Tromp je mišljenja da je bilo mnogo povoda za donošenje ovakvog zakona, ali da je uzrok samo jedan – zašto se nakon toliko godina genocid i dalje negira, a za njega je bilo mnogo sudskih presuda?
“Naravno da se desio genocid, ali je pitanje zašto se i dalje negira. Inzka je ponukalo da donese ovu odluku jer odlazi te želi ostaviti ovo u naslijeđe nakon svog mandata te je ovim zaokružio jedan dio svoje karijere. Ovo će, pretpostavljam, imati efekta i u budućnosti”, smatra Tromp.
“Srbija nije odustala od svog cilja”
Otkako znamo za pojam genocid, navodi Tromp, primjetno je da nijedna država zapravo nije dobrovoljno priznala da je odgovorna za ovaj zločin.
“Postoje tri razloga za to. Prvo, genocid kao zločin se može procesuirati i protiv države na sudu Hagu jer to implicira velike ratne odštete. Drugo, genocid je zločin svih zločina i ako bi država bila implicirana u genocid, u njenoj nacionalnoj historiji će etiketa genocida ostati zauvijek. Treće, što je slučaj Srbije je da su neke države preko pojedinaca uključene u zločine, ali nisu ispunile svoj cilj. U slučaju Srbije taj cilj je zaustavljen izvana. Ona zapravo nikada nije nodustala od te ambicije”, poručila je Tromp.
