Na javno postavljeno pitanje švedskog ambasadora u Bosni i Hercegovini Andersa Hagelberga još 2019. godine, gdje je nestalo 16 miliona KM novca švedskih poreskih obveznika doniranih za projekat prečišćavanja otpadnih voda u Mostaru, odgovor nikada nije stigao.
O, da, bilo je nešto ‘intelektualnog’ i ‘vickastog’ bošnjačkog humora po internet-bljezgaoni, tipa ‘vidi frajera matere ti, što si davao kad ti žao’, ili ‘poslije j….. nema k……, šta bi drugo bošnje-internet doktori mogli izmisliti. Možda ono famozno : ‘vidi mu gloove’, da se javnosti ubaci ‘dnevna doza’ našeg primitivizma, bez čega ništa ne valja.
Zvanične vlasti Mostara (isto tako misle i zvanične vlasti Sarajeva) smatraju da je ambasador nervozan, da ga razumiju ali da to nije baš tako lahko, radovi sporo napreduju ali radi se… Ipak tu nije riječ samo o parama Šveđana, u tih 134 miliona ima… I sve je po zakonu … Već pet-šest godina…
Oh, vidi, sadake ima mnogo više, ali odgovora na pitanje „gdje su pare“, sve je manje.
Na isti način, u odgovoru na pitanje o donaciji od 5 miliona KM, davno je ostao uskraćen japanski ambasador u Bosni i Hercegovini, kad se raspitivao za gradnju vodovoda u Bužimu, za što su pare i date.
Budala japanska, ‘ta će on nama … dohakati, vidi mu glooove”. A vodovod ? ‘Ajte molim vas…
Bosansko-hercegovačke vlasti su do perfekcije razradile sistem, samo da se to ‘pokrije’ posebnim zakonom. A taj sistem izgleda ovako.
Za naše begovske plate, beneficije, telefone, kola i sve ostalo što ide uz to, uključujući tendere za jarane, imamo budžet kojeg punimo iz kase države i kreditima. Koliko fali namirimo. Za socijalu služi blesava dijaspora, za državne ustanove imamo donacije.
Tako to funkcionira u stvarnosti već tri decenije i niko se osim par ambasadora ne buni.
Bolnice, policijske stanice, vatrogasni domovi, škole, džamije, sudovi, tužilaštva, magacini civilne zaštite, sve se to popuni i uredi preko donacija. Neki to zovu sadakom, šta ima veze. Od toga Bosna i Hercegovina živi od rata pa naovamo.
Evo, čak su i corona vakcine prešle sa budžeta na sadaku. I šta fali, malo će kasnit ali će doći. Malo će nas više krepucnuti ali ostaće više love u džepovima mafije u vlasti. A džabali…
I, vidi ovo, O donacijama se ne raspravlja puno, poneki ludi ambasador zatraži izvještaj i to je sve. Većina nikad ne upita za pare.
Milijarde love se slilo u Bosnu i Hercegovinu od početka rata pa do danas i niko nije uspio ući u kraj donacijama.
Jok, ne zna se čak ni tačan iznos. Posljednja Komisija državnog parlamenta (Komisija je više puta osnivana i mijenjana) od prije sedam godina utvrdila je cifru od 7 milijardi KM donacija, međutim Komisija se ušutila i tako de facto prestala raditi.
Zapelo je oko Islamske Zajednice BiH koja je najviše ‘baratala’ donacijama, a odbija dati podatke. ‘Mi smo nezavisni od države i nemamo obavezu dati takve odatke’. Tačka.
Zato bi trebao poseban zakon o hediji iliti sadaki. Jer to nam je to glavni izvor love, država počiva na tome.
Da se utvrdi kako se donacija zaprima, ko je odgovoran za realizaciju, ko podnosi izvještaj i kome. Jer nam je to kostur našeg državnog sistema.
U protivnom, slušat ćemo slične vijesti kao i ovih dana. Tačnije, vijesti od prije dva dana.
‘Srebrenica. Nakon četverogodišnjeg usaglašavanja kriterija konačno došlo do realizacije donacije Saudijske Arabije za Srebrennicu vrijedne dva miliona KM.
Sunce ti žareno, 4 godine lova je ležala u državnom trezoru, jer se čekao ‘dogovor’ oko raspodjele.
A Srebrenica? Šehidi? Povratnici, klinci palci? A Bosna, a odbrana, a potrebe povratnika a…, šta znam šta još?!
Nema, tu je kraj priče. Nakon četiri godine ‘dogovorili smo se da se isporuči 14 motokultivatora, sedam brdskih kosilica, tri sijačice i dvije vadilice krompira, te 6 trimera.’
I to je to, tako se ‘došlo do realizacije’; 1 milion donacije od 2 miliona KM, dat je za Bošnjake 80% i za Srbe 20%.
Probajte izračunati po najskupljim kataloškim cijenama šta se sve može kupiti za milion KM pa će te saznati da je kao i u svakoj od ranije, i u ovoj donaciji bratska pljačka neviđenih razmjera.
Baška što su pare ‘stajale u trezoru države’ 4 godine (stajale su vražiju mater, u trezoru države dva miliona ne bi opstala da su bila ispod legla zmija otrovnica, bit će da se država služila sa njima, a neko priupitao za pare), ali da se kupovinom par kosilica i vadilica za krompire utroši milion, to još nije zabilježeno.
Napominjemo da je od ove donacije pola, i to jedan milion KM, dat za gradnju kuća za povratnike. Koje bh vlast pominje svaki dan milion puta, brine se za njih, spašava ih od Dodika, međutim lovu za gradnju kuća ili stana za njihov povratak ‘drži u trezoru’ četiri godine. Da se slučajno ne vrate ranije …
Prateći situaciju, ambasador Saudijske Arabije bi u roku odmah trebao zatražiti svoju lovu natrag. Kao onaj Šveđanin, ili onaj Japanac…. Međutim, nema zakona o sadaki i niko, ama baš niko nije u obavezi da ga informira o tome.
Niti o ova dva miliona KM od braće Arapa, niti o milionima koje je obećao Vučić iz Srbije prije par godina, niko ništa nije u obavezi objašnjavati. Nije bilo obaveze ni o traktorima iz Kine prije, ni o bolesnim SDA junicama. Ma ništa i nikom.
Jedino što se od nas traži kao obaveza za Srebrenicu, to je da glasamo. Ali ne za ‘vlaha’ (Mladena Grujičića) već za Ćamila Durakovića ili Aliju Tabakovića. U protivnom nemamo halal Reisa. Možemo glasati i glasali smo i za ‘vlaha’ Desnicu Radivojevića, ali to je bilo uz halal Reisa i SDA, i onomad. Poslije njegovog hapšenja 2019, zbog nekih, opet, donacija, kineskih traktora, ne preporučuju nam ga.
(TBT, Đ. Aibegić/Cross Atlantic)
