REGIONAL
“Oni koji su
se već predali, a mnogo više oni koji su se nagodili sa režimom, kažu: ‘Sve je
kasno, opozicija je slaba, opozicija je mrtva, opozicija je propala.’ To je
prevara!”
FOTO: Đinđić
(Arhiv dnevenevesti.rs)
Ako ste pomislili
da je ovo poruka nekog opozicionog lidera pred nove vanredne parlamentarne
izbore – varate se. Ovako je govorio Zoran Đinđić krajem devedesetih, ali samo
podsjećanje na ovaj njegov stav govori u prilog tome o kakvom se vizionaru
radilo, bez obzira na to voljeli ga ili ne.
Jesu li zaista
tačne ocjene da je opozicija ponovo slaba, propala, mrtva? Da li je kasno? Ima
li energije ili sinergije u toj građanskoj opciji da se suprotstavi Aleksandru
Vučiću? Kako bi danas Đinđić vodio opozicioni front protiv naprednjaka,
naravno, da je preživio 12. mart?
Bio bi formiran
neki novi “otpor”, koji bi bio ozbiljan vjetar u leđa opoziciji.
Tražio bi i snažnu podršku civilnog, odnosno nevladinog sektora. Zoranov udar
na naprednjačku vlast išao bi iz više pravaca, dakle, ne samo iz partija, nego
iz više političkih ćelija
Đinđić bi pravio
vladu s Vučićem ali samo pod uslovom da on bude premijer. Bio bi to isti slučaj
kao kada je početkom devedesetih takav dil pokušavao da napravi sa Slobodanom
Miloševićem, ali je propao, jer Milošević nije želio da mu prepusti mjesto
predsjednika vlade, na čemu je Đinđić insistirao. Verovatno mu to ni Vučić ne
bi prepustio
“Ne
zaboravite da su svi osim Saše Radulovića danas lideri svojih stranaka – i
Tadić, i Čeda, i Zoran Živković, i Dušan Petrović, čak i Borko Stefanović. To
je sve poteklo od jedne ideje, tako da bi Đinđić u ovim političkim okolnostima
naredio da se svi vrate pod isti kišobran. Ko ne bi ušao u taj savez prošao bi
kao Vuk Drašković 2000. godine”
(The Bosnia
Times, Nedeljnik)
