REGIONAL
Nedvosmislenu namjeru Turske da se vrati na
Balkan potvrdio je i premijer te zemlje Ahmet Davutoglu, kada je oktobra 2009.
u Sarajevu, tada u svojstvu ministra spoljnih poslova, izjavio: „Mi želimo novi
balkanski region utemeljen na političkim vrijednostima, ekonomskoj
međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi
ćemo obnoviti ovaj Balkan… Otomanska stoljeća Balkana su uspješna priča, a sada
je treba obnoviti“.
FOTO: Jovanović (Beta)
Nakon prestanka Hladnog rata Turska je
gotovo euforično najavila promjenu dotadašnje politike i želju za obnovom
uticaja na prostorima nekadašnje imperije. Koliki su dometi njenog uticaja do
sada? Da li su za potcjenjivanje? Koji su njeni sljedeći potezi?
Nedvosmislenu namjeru Turske da se vrati na
Balkan potvrdio je i premijer te zemlje Ahmet Davutoglu, kada je oktobra 2009.
u Sarajevu, tada u svojstvu ministra vanjskih poslova, izjavio: „Mi želimo novi
balkanski region utemeljen na političkim vrijednostima, ekonomskoj
međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi
ćemo obnoviti ovaj Balkan… Otomanska stoljeća Balkana su uspešna priča, a sada
je treba obnoviti“.
Koliko je od svojih planova na Balkanu
Turska ostvarila posljednjih decenija i imaju li Srbija i zemlje regiona
razloga da se plaše njenih neoosmanskih ambicija? Vladislav Jovanović,
nekadašnji ambasador SFRJ u Turskoj, za „Sputnjik“ kaže da se ekonomski uspon
Turske i njena želja da igra značajniju ulogu na Balkanu podudara sa interesom
Amerike da ohrabri druge, a ne samo zapadne zemlje, da uđu na ove prostore.
„Turska je sigurno dobila mig ohrabrenja sa
američke strane da bude ekonomski ambicioznija i agresivnija, ne bi li
podmirila neke ekonomske potrebe balkanskih zemalja, kako one ne bi morale
suviše da se okreću Rusiji i Kini“, kaže Jovanović.
Iako su uznemirujuće izjave u Sarajevu
predskazivale politički i strategijski nalet Turske na Balkan, Jovanović
objašnjava da se sve stišalo kao rezultat promjene objektivnih okolnosti i
problema u koje je Turska ušla u svojoj zemlji i susjedstvu.
„Turska nije učinila nijedan veliki korak u
pravcu Balkana. Činjenica je da je priznala Kosovo i ojačala odnose sa
Albanijom, Prištinom, Bošnjacima u BiH, a nastoji da ojača svoj uticaj i u
Sandžaku. Ali, to su dobici koji su relativno skromni i ne ukazuju na to da će
se Turska brzo pojaviti na Balkanu kao neka vrsta faktora koji odlučuje i kome
se drugi moraju povinovati“, smatra Jovanović.
I politički analitičar Branko Radun kaže da
od bučne najave o povratku Turske na Balkan nije mnogo ostalo
„Turska jeste došla na Balkan sa svojim
biznisom i uticajem koji će se u narednom periodu sigurno pojačati. Međutim,
situacija se u međuvremenu promijenila, Turska se okrenula ka Bliskom istoku,
Erdogan je imao unutrašnje probleme, Ankara je imala komplikovane odnose sa
Izraelom, Washingtonom. Poslednjih par godina Turska je bila prilično pasivna,
tako da nije napravila neki značajan iskorak u svom cilju da se vrati na
Balkan“, objašnjava Radun.
I Vladislav Jovanović smatra da će Turska,
okupirana neposrednim problemima iz susjedstva, ući u duži period zastoja i
neće imati mnogo vremena niti resursa da se na ofanzivniji način bavi Balkanom,
a time i Srbijom. Također, navodi bivši diplomata, planove Ankare u ovom
regionu pokvarila je i činjenica da njeni interesi nisu jedini. Na Balkanu su
prisutni i drugi centri moći, čiji se interesi dodiruju, ali i suprotstavljaju
turskim.
„Povratak regionalne i globalne moći Rusije
osjeća se kako na Balkanu tako i u samoj Turskoj. Ona sve više zavisi od dobrih
odnosa sa Rusijom, u ekonomskom, turističkom, građevinskom smislu, a vidimo da
je te odnose sada pokvarila. S druge strane, imamo EU, koja se također
pojavljuje sa ambicijama da završi proces evropeizacije Balkana, što nije u
skladu sa turskim očekivanjima. Tu je, naravno, i Amerika, koja je uvijek bila
predvodnik politike kontroliranja Balkana“, navodi Jovanović.
Sagovornici Sputnjika se slažu da Tursku,
kao regionalnu silu, ipak ne treba potcijeniti.
„Ona ima značajne ekonomske resurse, a
Balkan je rascjepkan. Tu su manje i siromašne zemlje u kojima sa par stotina
miliona dolara možete da dobijete ključne igrače na političkoj i ekonomskoj
sceni. Zato Turskoj nije problem da, ne toliko direktnim političkim već
ekonomskim i diplomatskim uticajem, kombinacijom neke vrste ’mehke moći‘, dođe
do nekih značajnijih pozicija na ovim prostorima“, objašnjava Radun.
Ne treba ulaziti u sukob sa Turskom, navode
sagovornici Sputnjika, ali ni podilaziti njenim interesima.
„Ona je bila glavni lobista za nezavisno
Kosovo i unitarizaciju BiH, čime se zapravo ide ka gušenju i nestanku Republike
Srpske, dakle ona zagovara sve ono što je u suprotnosti sa interesima Srbije i
srpskog naroda. Srbija mora da bude vrlo inteligentna i oprezna, da traži
saveznike na drugoj strani, da ima korektan odnos sa Turskom, ali da ne očekuje
previše“, kaže Radun.
I Vladislav Jovanović kaže da Srbija sa
Turskom, kao najjačom zemljom u regionu sa kojom ima prilično komplementarnu
privredu, treba da razvija dobre odnose, ali i da ima na umu tamošnju izreku da
je u Turskoj „čaša uvijek daleko od usana“.
„Ekonomski uspon Turske trenutno je u
zastoju, ali oni su i inače teški kada treba da odvoje novac. Ima mnogo
obećanja, a vrlo malo ostvarenja. Imam utisak da će se posjete njihovih
privrednih delegacija više završiti na spoljnom glamuru, nego na nekom
impozantnijem ulaganju. Također, čak i da bude neke izrazitije investicije u
Srbiji, ona će podrazumijevati višegodišnji period realizacije“, zaključuje
Jovanović za „Sputnjik“.
(The Bosnia Times)
