“EpiPen“ koji liječi ujed otrovnice? I dalje je to samo san, ali kalifornijski hemičar i stručnjak za zmijske otrove iz Kostarike navodi da naučnici napreduju u novom pokušaju da proizvedu injekcije koje mogu da neutraliziraju zmijski otrov.
U nedavno objavljenoj studiji njihove nanočestice koje mogu da se ubrizgaju injekcijom zaštitile su tkivo miševa od kobrinog otrova.
U bogatim zemljama zmije su prijetnja rijetkim baksuzima poput vojnika ili sakupljača reptila. U Africi, Aziji i Latinskoj Americi one su veliki uzrok smrti i povreda: više od dva miliona ljudi biva ujedeno svake godine. Oko 100.000 njih umre a 400.000 preživi sa ozbiljnim oštećenjima uključujući amputacije ili uz oštećenje nerava koje je toliko veliko da im ti udovi na kraju budu beskorisni.
Istraživanje zmijskog otrova nije bilo opsežno i često je kontroverzno. Stari savjeti za prvu pomoć poput isisavanja otrova sada su odbačeni.
Protivotrovi postoje decenijama ali su skupi, potencijalno opasni i rijetko se koriste u siromašnim zemljama. Lijekovi koji se nalaze u protivotrovu dobijaju se od krvi ovaca ili konja kojima je ubrizgan razblažen otrov i koje su se oporavile. Taj proces je mukotrpan a antitijela moraju se čuvati u frižideru.
Protivotrovi mogu izazvati anafilaktički šok ili krvarenje. Moraju se dati intravenozno i mnoge žrtve umru prije nego što stignu do bolnice. Štaviše, protivotrovi su veoma vezani za vrstu zmije. Bolnice moraju da imaju više različitih a žrtve moraju da opišu zmiju koja ih je ujela.
“Postoji tu mnogo problema ali nam je to trenutno jedina opcija”, rekao je hemičar Kenneth Shea sa Kalifornijskog univerziteta.
Njegova laboratorija radi na stvaranju hidrogel nanočestica obloženih polimerima dovoljno malim da se prikače na proteine. On je izolirao neke nanočestice koje se povezuju i neutraliziraju zmijski otrov.
Hose Maria Gutierres, specijalista za otrove na Univerzitetu Kostarike, ubrizgao je desetinama miševa otrov crnovrate kobre. Došao je do zaključka da Sheine nanočestice znatno smanjuju oštećenje tkiva kod miševa i ne izazivaju opasne alergijske reakcije.
Još istraživanja je potrebno, kaže Shea, ali je cilj stvaranje koktela čestica koje mogu da se stave u jednokratnu injekciju poput “EpiPena“. Takve injekcije neće u potpunosti zamijeniti protivotrove. Kako je nanočestice relativno lahko napraviti i nije potrebno držati ih u frižideru, one mogu da se nose na teren i mogu da se ubrizgaju na licu mjesta čime će biti smanjeno oštećenje tkiva i zaustavljeno širenje otrova. Time bi se žrtvi kupilo vrijeme do boljeg tretmana.
Shea se nada da će privući grupe koje finansiraju globalna zdravstvena istraživanja, poput Fondacije Billa i Melinde Gates.
Put do prihvatanja vjerovatno će biti dug. Korištenje nanočestica u medicini je relativno nova praksa a za klinička ispitivanja ujeda zmija “nema mnogo volontera”, kaže dr Shea.
(TBT, NYT)
