Dok je Mark Zakerberg, ko-osnivač Fejsbuka, posvjedočio pred američkim Kongresom gdje je kritikovan zbog načina na koji je njegov sajt rukovao sa podacima korisnika, milioni korisnika su skrolovali kroz Fejsbukov Njuz fid ne brinući za privatnost.
Realnost je da, kada je riječ o privatnosti, razmjena kao da je već dogovorena: Odavno smo odlučili da se odreknemo ličnih informacija kako bismo dobili besplatan sadržaj i mogućnost interakcije sa drugima.
Poslednje otkriće o Fejsbukovim greškama kada je riječ o privatnosti podataka – da su lični podaci nekih 87 miliona korisnika nepropisno uzeti i dati britanskoj analitičarskoj kompaniji – nagnalo je, sa pravom, političare da se žale na nedostatak privatnosti. Ali javnost je iznova pokazala da je jednostavno to ne interesuje.
Kao i sa svakom drugom velikom krađom privatnih podataka u poslednjih godinu dana, ljudi su se vratili u istu prodavnicu ili na isti sajt koji je kompromitovan. Velike nepravilnosti prijavljene su u Houm depou, Targetu i na Jahuu, a broj mušterija koji su zauvijek otišli je minimalan.
Možda će najnoviji skandal sa Fejsbukom biti prekretnica. Ali podsticaj kompanijama da čuvaju naše podatke – uz izuzetak finansijskih firmi – jednostavno ne postoji.
Bendžamin Din, predsjednik konsultantske firme Iconoclast Tech proučavao je najveće krađe podataka kroz finansijske izveštaje prije i poslije hakerskih napada. “Pravi troškovi skorašnjih upada u Soni, Target, Houm depo su manji od 1 procenta godišnjih prihoda kompanije”, napisao je 2015.
Kada je Gugl 2004. predstavio Gmail, ovaj list je pitao šta je sa onim korisnicima koji se ne slažu sa time da im se pokazuju oglasi na osnovu sadržaja mejla. Danas, više od 1,2 milijarde ljudi ima aktivne Gmail naloge iako je ta služba do kraja prošle godine imala uvid u privatnu prepisku korisnika.
Za mušterije, transakcija je uvijek bila prilično jasna: Besplatna usluga u zamjenu za informacije koje reklamnim agencijama omogućavaju da nas targetiraju. Ali, računali smo da naše podatke koriste benigne kompanije koje hoće da nam prodaju par patika koji nam se sviđa, a ne pokvareni igrači koji pokušavaju da utiču na to za koga ćemo glasati ili da podstiču nasilje na mjestima poput Mjanmara.
Zakerberg se godinama izvinjavao zbog raznih upada i izigravanja povjerenja korisnika njegove “zajednice”. Ali poslije svake “mea culpa”, Fejsbuk zajednica je rasla.
Pa ipak, neobično je da večina korisnika zaista osjeti posljedice masovne krađe podataka. Ljudi kojima je novac ukraden ili čiji je imejl objelodanjen su statistička anomalija. Ejmi Paskal, bivša izvršna diektora filmskog studija Soni, bila je autentična žrtva krađe podataka: nacionalno je osramoćena kada su njeni mejlovi objavljeni i zbog toga je kasnije ostala bez posla. Ali većina ljudi to i ne osjeti.
Nedavno sam pitao korisnike na Tviteru da li su obrisali svoje Fejsbuk naloge ili smanjili aktivnost na ovoj društvenoj mreži. Gotovo 700 korisnika je odgovorilo. Na svakog koji je rekao da je batalio Fejsbuk, bilo je mnogo više onih koji su nastavili da ga koriste.
“Shvatite da ništa na društvenim medijima nije istinski privatno i razumite da u večini oblasti života neko pokušava da vam proda nešto ili utiče na ponašanje”, napisao je jedan korisnik.
Oni koji su rekli da se distanciraju od Fejsubuka kažu da privatnost nije jedini razlog već i taj da im ova mreža više nije toliko značajna.
Zakerberg je 2010. rekao: “Ljudima ne smeta ne samo da dijele informacije – različitih vrsta – već i da budu otvoreniji sa više ljudi. A ta društvena norma je nešto što je evoluiralo vremenom. I mi smatramo da je naša uloga u sistemu da konstantno budemo inovativni i unapređujemo naš sistem kako bi odražavao trenutne društvene norme”.
Osim ako se naše društvene norme ne promijene neće ni Fejsbuk ni drugi sajtovi.
(TBT, NYT)
