Novo istraživanje pokazuje da više novca zaista vodi ka boljem životu. Studije hiljada švedskih dobitnika lutrije su pružile ubedljive dokaze za ovu hipotezu.
Dobitnici na lutriji kažu da su suštinski zadovoljniji svojim životima od onih koji nisu dobili na lutriji. A oni koji su dobili stotine hiljada dolara prijavili su da su zadovoljniji od onih koji su dobili desetine hiljada.
Ova otkrića dio su izvještaja „Dugoročni efekti dobitka na lutriji na psihološko dobrostanje“ Erica Lindquista sa Stockholmske škole ekonomije, Roberta Ostlinga sa Stockholmskog univerziteta i Davida Cesarinija sa Njujorškog univerziteta.
Esej će sasvim sigurno podstaći vječitu debatu o ulozi koju lične finansije igraju u oblikovanju subjektivnog dobrostanja.
Mnoge prethodne analize, uključujući i neke na kojima sam ja radio, pokazale su da ljudi sa višim prihodima prijavljuju viši nivo zadovoljstva životom. Te ranije studije su samo dokumentovale korelaciju. Ono što je novo ovdje je dokaz da viši prihodi izazivaju veće zadovoljstvo životom.
Druge studije ovih autora pratile su ekonomske živote dobitnika lutrije kako bi dalje istražili posljedice bogatstva. Suprotno popularnim stereotipima, oni koji su dobili stotine hiljada dolara na lutriji nisu odmah potrošili svoj dobitak. Zapravo, polako su tokom mnogo godina trošili svoje novostečeno bogatstvo. Mnogi nisu dali otkaz na poslu ali postoji tendencija među dobitnicima da rade malo manje i da se penzionišu malo ranije. Iznenađujuće, porast bogatstva dobitkom na lutriji nije mnogo uticao na fizičko zdravlje obitnika i njihove djece.
Ovi rezultati su pružili snažne dokaze u korist standardnog ekonomskog stava da novac podstiče dobrostanje iako ne uvijek na isti način. Suprotno je stavu mnogih psihologa da se ljudi mahom adaptiraju na okolnosti, uključujući i svoju finansijsku situaciju.
U mailu Cesarni je tu perspektivu predstavio kao „ široko rasprostranjenu zabludu da je nauka dokazala da su ljudi nesrećni ako dobiju na lutriji“.
Ta zabluda je najvjerovatnije potekla od prethodnih generacija dobitnika na lotou. Možda je najpoznatija od njih studija iz 1978. „Dobitnici na lutriji i slučajne žrtve: Da li je sreća relativna?“ Ta studija ilustruje promenu standarda empirijskog istraživanja više od bilo koje istine o dobrostanju. Vidio sam taj šablon i ranije, kada su neka nevjerovatna otkrića zaokupljala maštu javnosti.
Ali nauka se vremenom ispravila. Poslije 40 godina, trojica odlučnih ekonomista su otkrili tačniju iako manje romantičnu istinu: Novac zaista pomaže ljudima da vode ispunjenije živote.
(TBT, The New York Times)
