KOLUMNA
Čak i u zemljama koje su napredovale u Uniji javno mnijenje
se sve više okreće protiv Bruxellesa
Piše: Steven Erlanger, thebosniatimes.ba
Otkako se Slovačka 2004. godine pridružila Evropskoj uniji,
poslovi Emila Hirjaka napredovali su s napretkom njegove zemlje.
Sada četrdesetšestogodišnjak, Hirjak je vlasnik kompanije za
obradu drveta i nedavno je kupio pilanu u Gabčikovu. Imao je koristi od
slobodnog putovanja ljudi, robe i radnika unutar Unije. “Mladi pametni
ljudi mogu da putuju i rade po inostranstvu i da se vrate ili ne, a što se tiče
privrede, možemo da izvozimo”, kaže on. “Drugačije ne bismo
opstali.” On bi trebalo da kliče Uniji, ali je u najmanju ruku uzdržan, a
ta uzdržanost govori o temeljnom i sve većem problemu Unije.
Čak i u zemljama koje su napredovale u Uniji javno mnijenje
se sve više okreće protiv Bruxellesa. Ni relativno umjereni Slovaci nisu imuni
na desničarske, nacionalističke i populističke sile koje prijete da unište
Evropsku uniju. Slovačka je pripadnica takozvane Višegradske grupe, zajedno s
Poljskom, Mađarskom i Češkom. Slovaci izražavaju sumnje u budućnost Unije
koliko i svi drugi, a pokazuju i istu slabost prema desničarskom nacionalizmu –
i prema primamljivom zovu Moskve.
Emil Hirjak je govorio o svojoj zabrinutosti zbog migrantske
krize i pomoći bogatijim zemljama evrozone. Slovaci pokušavaju da se prilagode
rizicima kapitalizma, “ali sada Unija pokušava da radi nešto između”,
kaže. “Pokušava da podrži lijene zemlje kao što je Grčka. Zašto bismo im mi
pomagali? Mi smo siromašni, daleko siromašniji od njih.”
Njegov kolega, četrdesetsedmogodišnji Ivaj Fejik, kaže da je
“Evropa veoma podijeljena i sve je zamršeno. Svako želi nešto drugo. Svi
misle kako da opstanu i gledaju samo šta Unija može da im ponudi.” Što se
tiče izbjeglica, Fejik je rekao: “Muslimani su velika nepoznanica za nas,
pa su ljudi zabrinuti. Dok god su izbjeglice hrišćani, nema problema.”
Slovačka je odbacila zahtjev Brisela da primi makar i mali dio izbjeglica.
Površno posmatrano, Slovaci bi trebalo da su zadovoljni.
Otkako je stupila u Evropsku uniju prije dvanaest godina,
Slovačka proizvodi više po glavi stanovnika nego bilo koja zemlja svijeta,
koristi euro i dobiva najviše pomoći za razvoj po glavi stanovnika. Gotovo
deset odsto njene radne snage radi u drugim zemljama Unije, a izvozi slobodno u
čitavu Uniju.
Zbog toga je savršen poligon za posmatranje razvoja
nezadovoljstva Briselom i liberalnim elitama. Ako takvi stavovi mogu da se
zametnu i rastu u Slovačkoj, smatraju stručnjaci, onda nijedna zemlja nije
imuna.
“Kad smo ušli u Uniju i kasnije prihvatili evro, sve je
bilo sjajno”, kazao je Milan Nik, direktor “Globseca”, instituta
za politička istraživanja u Bratislavi. “Ali sada je naše povjerenje
poljuljano. Unija se shvata kao vjerolomna, nejasna i zastarjela.”
Danijel Milo, njegov kolega iz “Globseca”, kaže da
je britanska odluka o izlasku iz Unije podstakla sumnje. “Bregzit je
stvorio presedan, ogroman poticaj za one koji žele da napuste Uniju”,
objašnjava on. “Sada ima mnogo preispitivanja, uz porast evroskepticizma i
činjenicu da Bregzit zloupotrebljavaju druge sile”, naročito Marijan
Kotleba, vođa ultranacionalističke krajnje desne Narodne stranke “Naša
Slovačka”.
Ova stranka je protiv imigranata, protiv Brisela, protiv
NATO-a i protiv Roma, a na izborima u martu osvojila je trinaest poslaničkih
mandata, uglavnom u siromašnijim seoskim oblastima. U odgovor na sve veći
pritisak, premijer Robert Fiko skrenuo je udesno upozoravajući na
“invaziju” muslimanskih migranata.
“Prihvatili smo evropske vrijednosti liberalne
demokratije, vladavine zakona, transparentnosti i zaštite ljudskih prava, ali
ih nismo sproveli u zemlji”, govori Danijel Milo.
Olga Gjarfasova, sociolog na Komenijusovom univerzitetu,
rekla je da ispitivanja javnog mnijenja pokazuju da jedva nešto više od
polovine Slovaka i dalje smatra članstvo u Uniji “dobrim”. Ona kaže:
“Nevolja je u tome što se smatra da Unija dijeli samo korist, a ne i
zajedničke probleme.”
Mladi su i dalje uglavnom pristalice Unije.
Devetnaestogodišnji Lukas Varga želi da putuje. “Iako se ne slažem sa svim
što Unija radi, želim da ostanemo”, objašnjava on.
Njegova godinu mlađa drugarica Veronika Kvarkova želi da
postane poslovni rukovodilac. “Sada mogu da putujem, da studiram, da učim
engleski, da koristim istu valutu”, priča ona.
No, obaveze Unije brinu čak i njih. “Ne možemo da
primimo svakoga s Bliskog istoka, ali treba da pomognemo”, kaže Varga.
“Ako je riječ o ljudima koji beže od rata, u redu, ali oni kasnije treba
da se vrate kući.”
Dvadesetogodišnji Tomas Funtik, student ekonomije iz Brna,
misli da je “zemljama poput Slovačke Unija potrebnija nego Velikoj
Britaniji” i dodaje: “Potrebno nam je da Unija uspije i da naše
kompanije jačaju.”
(TBT, The New York Times )
