Abdulah Sidran bio je kandidat na izborima 2018. godine za Skupštinu Kantona Sarajevo ispred Građanskog saveza i osvojio 164 glasa. Shvativši da ljevičarenje ne ide, priklonio se mladim desničarima iz Novog Grada Sarajevo koji su ga potapšali po ramenu pa poslali na turneju u Ameriku kod konzula Elvira Resića, nekad glavnog operativca za izborne inženjeringe u ovoj općini.
Zahvalio se akademik Sidran kasnije napadavši mizoginički na Facebooku novinarku Emelu Burdžović jer nije bila blagonaklona prema Semiru Efendiću tokom intervjua. Često je postavljao kasnije postove iz kojih se zelenila novogradska esdeaovština (trenutno zamaskirana novom-starom harisovštinom u službi SDA) i netrepeljivost prema drugačijima.
Njegova rola raskrinkana je u nedavnom intervjuu kod Senada Hadžifejzovića igrajući je vrlo prljavo i smišljeno te pokušavajući potvrditi ono što botovi SDA na društvenim mrežama uporno pokušavaju imputirati Hadžifejzoviću, to jeste njegovu snishodljivost prema srpskim političarima i lobistima.
Zatim je u toj emisiji pokušao provući još jednu također vrlo smišljenu agendu. E, da se tobože sazove svebosanski kongres u kojem se, žalosna nam majka, ne treba propitivati lidere za greške iz prošlosti, tako da bi slušalac između njegovih stanki i zamuckivanja trebao izvući zaključak da se trebamo proći Bakira Izetbegovića i halaliti mu za izdaju i uništenu reviziju presude protiv Srbije.
Sada je preuzeo narativ koji već godinama kola među radikalnim sarajevskim desničarima, mulahusićima i drugim SDA jurišnicima na Facebook bojištima.
Kaže Sidran, što li mu ga je to trebalo, da je Srđan Aleksić bio četnički vojnik i švercer, pa se onda raspravlja u komentarima ispod svog Facebook posta i dokazuje argumentima za.
“Nagrada se zove po četničkom vojniku Srđanu Aleksiću. Zbog navodnog junaštva dok je branio drugog četničkog vojnika od trećih četničkih vojnika… Svi na švercerskom poslu, u Trebinju, izvan ratnih područja…”, samo je jedan od Sidranovih komentara ispod posta.
U ovim momentima kad nam je država u klincu, tom temom i tom pričom akademik Sidran truje internet prostor da bi ga potapšali po ramenu i „bili mu blagonakloni“ notorni esdeaovski šovinisti koji ne mogu smisliti drugo i drugačije.
I baš sada u ovim usranim vremenima kad više nego ikad treba pameti, jedan akademik Sidran sa svime po čemu jeste poznat, zabija nož u leđa Sarajlijama koji su vjerovali u ideale kosmopolitizma, multikulturalnosti i suživota. E, moj Avdo.
(TBT, A. L.)
