MARKER
Iz presude je naročito zanimljivo pominjanje perioda nasilnog uspostavljanja vlasti tvz Republike Srpske
FOTO: Trnka (Screenshot , TV1)
Kao što je rečeno pri saopštavanju presude koja je vrlo obiman dokument, te sudeći prema onome što je iznešeno u sažetom objašnjenju, proizilazi da bi se moglo naći argumenata koji bi predstavljali dokaze, koji po statutu Međunarodnog suda predstavljaju relevante činjenice, te da su se one znale u trenutku izricanja presude možda bi presuda bila drugačija, istakao je gostujući u Dnevniku TV1, profesor Ustavnog prava Kasim Trnka, govoreći o mogućnosti za podnošenje žalbe na presudu Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije i Crne gore.
Iz presude je naročito zanimljivo pominjanje perioda nasilnog uspostavljanja vlasti tvz Republike Srpske Bosne i Hercegovine, naglašava Trnka.
U tim poslovima neposredno je učestovala Republika Srbija, odnosno tada SR Jugoslavija sa svojim obavještajnim, policijskim i vojnim kadrovima, pa iz toga proizilazi da se zaista radi o takvom nečemu. U tačci 63. se kaže da su vojska i policija SRJ bile direktno involvirane u sukob u BiH. To svakako govori o karakteru rata u BiH, mišljenja je Trnka.
Presuda Šešelju, po mom mišljenju, ističe Trnka, biće prostor za žalbu jer se mogu naći dodatni argumenti. Ali zanimljivo je da je saopštavanje presude Mladiću planirano tek za novembar 2017 i to kad istekne rok za žalbu na ovaj predmet, napominje Trnka.
Govoreći o procesudi podnošnja žalbe, Trnka napominje da bi zahtjev za podnošnje postupka bio samo produžetak i vanredni pravni lijek za preispitivanje presude.
Za podnošenje žalbe nije potrebno nikakvo ponovno izjašnjavanje predsjedništva. Ono se jednom izjasnilo kada je imanovalo agenta i dalo mu puna ovlaštenja da preduzima sve procesne radnje koje su potrebne a jedna od tih radnji je i ulaganje zahtjeva za obnovu postupka.
Komentarišući direktno presudu Karadžiću, Trnka je naglasio da će ova presuda vremenom sve više dobijati na značaju. Nelogično je da se genocid može fokusirati samo na jednu opštinu a da su u udruženom zločinačkom poduhvatu iste radnje, isti ljudi koji su činili taj udruženi zločinački poduhvat po istom obrascu nije radila na cijelom teritoriju BiH.
Čitava struktura RS-a bila je involvirana u taj proces, radila po unaprijed utvrđenom konceptu, i kako se to sa genocidom dešava, imala jednu obimnu pripremu, ideološku, propagandu, vojno-policijsku, organizacionu i svaku drugu. Dakle genocid ne može nasumnice učiniti pojedinac, to mora biti jedan sistemski pristup i sud je dokazao da je postojao takav sistem, da je postojala genocidna namjera, ocinjuje Trnka.
Žalba treba iskoristiti da na drugostepenom vijeću utvrdi i tu činjenicu da je postojala genocidna namjera i u ovih sedam opština, smatra Trnka, te dodaje da je prvobitna tužba sastojala 20 opština, pa je na zahtjev suda svedeno na sedam općina.
Govoreći o implikacijama presude po RS, Trnka naglašava da je pozicija RS ipak utvrđena Ustavom BiH, pa prema tome ako se šta treba mjenjati u Ustavu BiH onda to treba uraditi po ustavnoj proceduri.
Kod nas je ta procedura komplicirana je za promjenu je potrebna ne samo dvotrećinska većina u Predstavničkom domu nego i nacionalni konsenzus sva tri konstitutivna naroda, a to u ovoj konstelaciji odnosa ne možemo očekivati, pogotovo da bi predstavnici RS-a prihvatili uopće da raspravljaju o tome, ocijenjuje Trnka.
Međutim ova presuda stvara jedan kulturološki ambijent i upozorava na činjenice o kojma bi trebali voditi računa oni koji su bili kreatori Dejtonskog sporazuma, koji su nametnuli ovakvo rješenje, zaključio je gostujući u Dnevniku TV1, profesor Ustavnog prava, Kasim Trnka.
(The Bosnia Times,Vijesti.ba / TV1)
