Svako ima pravo da mu se sudi na maternjem jeziku – i to u sudnicama u Novom Pazaru može izgledati bizarno. Sudija govori srpski, a ovlašteni tumač „prevodi“ na bosanski. A ako nema tumača, proces može da zastari.
„Kao da se postupak vodi na mađarskom ili francuskom, svaka stranka izlaže pa se daje prilika tumaču da prevede na bosanski jezik”, objašnjava za DW Edin Hodžić, sudija osnovnog suda u Novom Pazaru, kako izgleda kada neko insistira na prevodu sa srpskog.
Takvih je, dodaje, malo, mada zvanične statistike ne postoje. Ranije se dešavalo da prekršajni postupci zastarijevaju jer nema ovlaštenih sudskih tumača. Sada, kada ih ima nekoliko, mnogo manje ljudi traži da im se sudi na bosanskom – to bi samo povećalo troškove suđenja koje moraju snositi ako budu osuđeni.
“Imao bih pravo da vodim postupak na bosanskom jeziku, ali insistiram da se postupak vodi na srpskom jeziku jer ne želim da me stranke ispravljaju da sam nepravilno izgovorio neku riječ na bosanskom”, objašnjava sudija.
Tako, kaže, čuva dostojanstvo suda.
Dok u Srbiji, BiH i Crnoj Gori gotovo da nema tumača za jezike nastale iz srpskohrvatskog, u Hrvatskoj ih ima mnogo.
(TBT, Nedeljnik)
