Sezona godišnjih sastanaka u korporacijama se zahuktava, a scenario se odvija kao i obično – izvršni direktori će istjerati svoje. Možda će pretrpjeti malo verbalnog bičevanja od akcionara, možda će biti nekog malo posramljujućeg “say on pay” glasanja o njihovim kneževskim platama, a zatim će saopštiti da im je nakon podrobne analize komisija za kompenzacije koji se posavjetovao sa stručnjacima odobrio sulude povišice
Ekstremne kompenzacije za direktore i šefove nisu nikakva novina – čelnici General Motorsa su krajem sedamdesetih oštro kritikovani zato što su prihvatili čekove na milion dolara dok su običnim radnicima plate smanjivane. Zakon usvojen u vrijeme administracije Billa Clintona pokušao je da riješi ovaj problem ograničavanjem poreskog odbitka za kompenzacije direktora na milion dolara. Odbori kompanija su zato počeli da direktorima daju više dionica.
Neki od izvršnih direktora velikih kompanija zato sada zarađuju i do hiljadu puta više od svojih zaposlenih. Prema istraživanju Instituta za ekonomsku politiku, neprofitnoj tink-tenk organizaciji, zarade izvršnih direktora između 1987. i 2017. godine porasle su za hiljadu posto.
Ekstravagantnost direktora ponovo je dospjela u žižu javnosti kada je Abigail Disney, unuka koosnivača kompanije Wolt Disney, Roya Disneya, rekla da je kompenzacija Boba Aygera u iznosu od 65 miliona dolara “suluda”. Ona je kritikovala kompaniju zato što se hvali da radnike u tematskim parkovima plaća 15 dolara po satu, što je dvostruko više od minimalne cijene sata. Velika stvar, rekla je. Oni će se mučiti da spoje kraj sa krajem, dok Ayger zarađuje 1.424 puta više od prosječnog radnika. Ista kompanija je 2015. godine unajmila jeftinu radnu snagu iz drugih zemalja koja je zamijenila lokalno tehničko osoblje u Orlandu, na Floridi, a zatim obavezala otpuštene radnike da obučavaju nove zaposlene koji su došli na njihova mjesta.
Postoje dobri razlozi zašto su plate izvršnih direktora sve veće. Velike kompanije postaju sve veće i kompleksnije. Zdravstvene, farmaceutske i medijske kompanije masovno otkupljuju jedna drugu. Disney je nedavno kupio veliki dio kompanije 21st Century Fox za 71,3 milijarde dolara. AT&T je otkupio Time Warner za 85 milijardi. Ali plate izvršnih direktora nadmašuju prihode i rast profita
Glavni ljudi u industriji uvijek su bili dobro plaćeni. Izvršni direktor kompanije General Motors Jack Welch je 1994. godine primio čak 4,35 miliona dolara u kompenzacijama, što bi danas iznosilo 7,5 miliona dolara. Prema današnjim standardima, Welch nije bio nimalo adekvatno plaćen. On je, međutim, postao standard prema kojem se ravnaju novi šefovi: menadžer koji je spreman da reže troškove, posao i broj zaposlenih kako bi povećao vrijednost dionica, ali i koji očekuje da za to bude nagrađen. Welchova ukupna kompenzacija do 1998. godine iznosila je današnjih 15,8 miliona dolara, a do 2000. već 60 posto više, odnosno 24,8 miliona. Welch je bio nagrađen zbog svoje naizgled magične sposobnosti da bolje posluje od kompanije Standard & Poor 500.
A danas ni takva magija nije potrebna da bi se dobila nezamislivo visoka plata. Od 100 najplaćenijih izvršnih direktora, 47 su se nalazila na čelu kompanija čije su vrijednosti dividendi i dionica u 2018. godini opale
Sve se vrti u začaranom krugu. Vrhunskih talenata možda manjka, ali u deficitu su i vrhunski poslovi. Zašto odbori kompanija ne testiraju jednu ideju: da li bi iko radio za upola manje para i uspio da ostvari 90 odsto vrijednosti dvojice šefova u Oracleu od 100 miliona dolara
Odbori, naposljetku, moraju da sa povećanjem plata direktorima povise plate i drugim zaposlenima, kako bi i radnici nešto dobili od rasta u čijem su stvaranju učestvovali.
(TBT, NYT)
