MARKER
Evo kakve priče
sarajevski kafanski kozeri pričaju o najmlađem milioneru u gradu, Ameru
Bukviću, direktoru BBI banke
FOTO: Bukvić
(Klix)
Postoji jedna
kozerska priča koja se rado priča u (staro)gradskim kafanama po Sarajevu koju
kozeri pričaju na “strogo pov.” način.
Ono, “ispričat ću ti pod uvjetom da ni crna zemlja ne smije znati”.
Više je razloga
za ovakav način pričanja priče, a ključni argument je, da bi glavnog lika
doveli u nezgodnu s situaciju, po nekim pripovjedačima i u životnu opasnost.
Navodno je glavni lik priče bio komšija Amera Bukvića, direktora BBI banke.
Živio je sa svojim psom u jednosobnom stanu. Po prirodi je šutljiv čovjek,
tipičan sarajevski samac kakvima “rat nije bio brat”.
Međutim, pas je bio njegova sušta suprotnost;
često i glasno je lajao. Posebno bi zalajao kad bi komšija Bukvić prolazio
pored stana. Dolazio je pješice jer se
stan nalazio u ulici stotinjak metara udaljenoj od BBI Centra.
“Komšija, bi li
prodao stan?” upitao je Bukvić komšiju
koji je šakom držao psa za njušku da ne zalaje.
“Pogrešno te
informirani komšija, ja ne prodajem stan”, odgovorio mu je.
Vlasnik psa je
mislio da je njegov mladoliki komšija, koji se ponašao, a tako se i javno
predstavljao kao narodni heroj, veći od Valtera, zaista imao krivu informaciju. Ali, već sljedeći susret,
a tada je pas zalajao na Bukvića, pokazao je koliko je ponuda ozbiljna.
“Kolika vam je
cijena stana?” upitao ga je Bukvić, gledajući u psa, a ne u komšiju.
“Ne prodajem
stan, gospodine!” nervozno mu je odbrusio, sklanjajući psa u stranu da se mirno
mimoiđu.
Tek kad se
vlasnik psa povjerio prijatelju, shvatio je s kim ima posla. Prijatelj mu
objasni šta priča čaršija o Bukvićevom
bogatstvu i koliko ima nekretnina u gradu.
“A, samo Bog zna
koliko nekretnina, od stanova do hotela ima vani”, objasnio mu je prijatelj.
“Ja mislim da on
tebi daje znak da trebaš prodati stan jer ne želi tvog psa u komšiluku. Ti novi muslimani su postali čudni jer smatraju
da je veliki grijeh imati psa. Ako ga pas onjuši ne može takav nečist u
džamiju, na primjer”, objasnio mu je komšija nove adete.
Stoga je već
naredni susret bio kudikamo ozbiljniji.
“Jesi li odredio
cijenu stana?” upitao ga je Bukvić.
“Da!” odgovorio
je k’o iz topa, da se i Bukvić iznenadio.
“Pošto je…”,
zamucao je Bukvić u čudu.
Komšija je
izgovorio cifru duplo veću od realne vrijednosti stana.
“Dogovoreno!”
prihvatio je Bukvić “mrtav hladan”.
Bukvićev komšija
je sebi kupio novi stan ,a resto trošio gosteći se skupa sa svojim psom. U
kafani, po staroj navici, čitao je Oslobođenje. Sa posebnim guštom se pridigao da uzme novine kad je na
naslovnici vidio sliku svog bivšeg komšije. Bio je to intervju sa direktorom
BBI Banke, odnosno SBF-a koji se hvali da “iz Sarajeva gradi regionalni most ka
Istoku”, sve do Kine.
Kad je pas vidio
sliku na naslovnici opet je zalajao.
Njegov vlasnik se
slatko nasmijao i pomilovao ga po glavi.
”Hajd što je
najskuplji, nego je ovo i najpametniji pas u gradu”, hvalio se svojim
intimusima.
(The Bosnia
Times, N.L.)
