SLAVA JUGOSLAVIJI Jergović: Južno od Sutle su pustoš, pristajanje na vođu i strah od režima

11.01.2018. u 23:29

KULTURA

Da je nekim slučajem opstala, Jugoslavija bi ove godine proslavila svoju stogodišnjicu. Ko bi onda slavio njen rođendan, a ko bi bili najveći partibrejkersi na toj žurci, pitali su Jergovića novinari Nedeljnika


FOTO: Jergović (Nedeljnik)

Miljenka Jergovića mnogi doživljavaju kao jednog od najvećih intelektualaca i pisaca na prostorima bivše SFRJ. S obzirom na sav njegov opus, možda je grijeh intervju početi s tom propalom zemljom, ali da ne prenebregnemo povod. Da je nekim slučajem opstala, Jugoslavija bi ove godine proslavila svoju stogodišnjicu. Ko bi onda slavio njen rođendan, a ko bi bili najveći partibrejkersi na toj žurci, pitali su ga novinari Nedeljnika.

"Nisam baš najbolji u žanru 'šta bi bilo kad bi bilo', ali jedno je sigurno: da je Jugoslavija kojim slučajem opstala, njen bi rođendan, onaj stoti, vezan za 1918, ali i onaj sedamdeset peti, vezan za Jajce i drugo zasjedanje AVNOJ-a, slavile, i to poimence, današnje hrvatske, srpske, a vjerovatno i bošnjačke i bosanske nacionalističke vođe. Oni bi, naime, i u Jugoslaviji bili vođe. Ljudi s talentom za rad s masama, te za borbu protiv svakog sektašenja, anarholiberalizma, lijevih i desnih skretanja... A partibrejkersi bi i u tom slučaju bili oni koji su i danas partibrejkersi. Bilo bi ih malo, i bili bi jednako prezreni: Boris Dežulović, Kokan Mladenović, Oliver Frljić... Narod bi se, naravno, zgražavao nad takvima. Radnici zeničke željezare pisali bi proglase i peticije protiv Ante Tomića i njegovih zajebancija na račun Jugoslavije. Partijski bi aktivi raspravljali o klerikalnom mračnjaštvu Svetislava Basare. Da li bi se među remetilačkim faktorima velike proslave našao i neki političar? Teško mi je naslutiti takvog. Možda Milovan Đilas, ako bi o stogodišnjici ustao iz groba", kaže Jergović.

Na pitanje ko su danas pokretači na književnom i političkom nebu u regionu, Jergović je rekao:

"U politici danas više ne vidim ništa i nikog. Prije pet ili deset godina nekog bih se još i sjetio, dok je danas, čini mi se, svuda južno od Sutle pustoš i praznina, dobrovoljno pristajanje na vođu ili strah od režima. Možda je malo drukčije u Makedoniji, ili odjednom imamo iluziju da je tamo drukčije, ali čini se da su u Skoplju uspjeli formirati vlast na nekoj antinacionalističkoj, inkluzivnoj osnovi. A što se književnih pokretača tiče, tu je stvar mnogo jednostavnija i, rekao bih, čistija. Pokretači su oni koji dobro pišu, a u stanju su pokrenuti samo one koji dobro čitaju. A ko su po mom mišljenju ti, to se može vidjeti iz novinskih tekstova i eseja koje prilično redovno pišem o knjigama, i to na način da se ne obazirem na činjenicu što živim u Zagrebu, pa bi, je li tako, prema vojnom rasporedu i službenoj dužnosti, trebalo da čitam samo hrvatske knjige i pišem samo o hrvatskim knjigama, nego pišem o onome što sam pročitao na cjelokupnom području međusobno razumljivih jezika."


(TBT)