PROJEKAT KOJI JE PODIGAO NA NOGE DVIJE NUKLERNE SILE: Zašto Peking ne štedi novac za PRAŠNJAVI GRADIĆ BEZ VODE, i to u Pakistanu?

19.12.2017. u 16:43

BUSINESS

U pakistanski ribarski gradić Gvadar, redovno stižu velikodušne količine pomoći iz Kine. Peking to ne radi slučajno...

 

FOTO: (FILE/AP)

Kina je već sagradila školu, poslala ljekare i obećala je i oko 500 miliona dolara grantova za izgradnju bolnica, fakulteta i kranje neophodne kanalizicione i vodovodne infrastrukture u Gvadaru, prašnjavom gradiću čija luka izlazi na Arapsko more.

Grantovi uključuju i 230 miliona dolara za aerodrom (jedan od najvećih koji je Kina sagradila van svoje teritorije). Kineska strana je planirala pistu od 7,000 metara, a,li je navodno pakistanska strana insistirala da bude 12,000 metara, što zanči da će na nju moći slijetati i veliki avioni poput "Erbasa 380", ali i vojni avioni.

Ovaj pristup prilično je drugačiji od dosadašnje kineske prakse.

Kako za "Reuters" objašnjava Endrew Smol sa Njemačkog Maršalovog fonda u Washingtonu, grantovi su prilično iznenađujući, a Kina najčešće ne daje pomoć na takav način, a i kada jeste, grantovi su uglavnom bili daleko skromniji.

Pakistan je pomoć dočekao objeručke, ali SAD i Indija postale su sumnjičave da je velikodušnost Pekinga zapravo dio šireg kineskog geostrateškog plana - nadjačati američku pomorsku dominaciju.

Kina i Pakistan vide Gvadar kao šlag na torti kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora (CPEC), koji je dio kineskog plana da uspostavi novi "Put svile" preko više od 60 zemalja Azije, Evrope i Evroazije.

Plan je da se Gvadar pretvori u središte i mega luku koja će iz posebne ekonomske zone izvoziti najrazličitiju robu širom svijeta. Sa Kinom će biti povezena mrežom cjevovoda, pruga i puteva. Očekuje se da kapacitet luke Gvadar poraste sa 1,2 miliona tona u 2018. godini na 13 miliona tona 2022. godine.

Izazovi su veliki. Gvadar nema pristup pijaćoj vodi, nestašice struje su česte, a postoji i strah od separatista u Beludžistanu, pokrajini bogatoj mineralima koja je istovremeno i jedna od najsiromašnijih u Pakistanu. Takođe, desestine ljudi koji žive u blizini luke morat će bitiu raseljeni.

Kina inače sličan projekat gradi i u Hambantotu, malom selu na Šri Lanki. Smatra se da su te luke dio mreže luka koje Peking gradi u Aziji, što je upalilo lampice u Indiji.

Kina će luku koristiti naredne četiri decenije prije nego što je preda Pakistanu, a u tom periodu ubirat će 91 odsto prihoda. Lukom će upravljati kompanija "China Overseas Ports Holding Company" koja će narednih 20 godina biti oslobođena od poreza.

Ovo je novi Put svile

Pakistanski ministar pomorstva Hasil Bizenjo rekao je da je dolazak Kineza u region suprotnost u odnosu na prethodne dvije decenije kada su Rusija i Velika Britanija, a kasnije SAD i SSSR, otimali za kontrolu nad lukama u toplim vodama Persijskog zaliva.

Bizenjo i drugi pakistanski zvaničnici tvrde da Peking nikada nije iznio zahtjev da luku koristi u vojne svrhe. Kada su SAD i Indija iznijele svoju zabrinutost da bi luka mogla postati vojna baza, Peking je to odbacio nazvavši to nagađanjem.

 

(TBT)